Quemadero

Bio sam nekada lutka
Na uglačanom platnu čigra
Koja se vrtela u smeru nametnutog znaka
Slikaru običan oblik naslikan bezbroj puta

Vremenom otkrio se svet
I sve je nekako odraslo dole u zemlju

''Najgori sam u onom što najbolje činim"

Slomljen znam da korak
Što bruji kroz telesnost zemlje načinim
Namerno potrčim unazad nepokretan
I nem puštam glas rastočen unutra
Dalje govorim sam kad ne čuje niko

A govorili su o nemoći mog uha
Dok sam slušao pokojni šapat
Radjanja latica cveta
Gluv znam za ritam ubrizgan u muzici vetra.
I igram skriveno za naraštaje
TOTALNO SLEP
U kovitlacu najludjih boja
Video sam lepotu zaludjujući materiju oka

Nisam više lutka, ni slikaru vežba
Nesposoban za čula
Glup se pomerio za jedan svet

(Kemadero: mesto u Sevilji gde je inkvizicija
spaljivala jeretike)