субота, 3. септембар 2022.

Ptica je majušna kada se rodi

Ostane mala i kada poraste, 

spram okeana i neba

Tako majušnim krilom ona namreška vodu 

i pomeri tektonsku ploču

Zatim odleti u pravcu gnezda

Držeći u ustima ribu (za podmladak)

         Antologija valjevske poezije, Dušan Stojković. 

 




                                                              Ragnarok u Valjevu 😀

 

Umetnik je uvek na visini zadatka, svog. I u uspinjanju pamti svaki korak, jer jednom, kada dođe vreme da se vrati, on mora da zna pozdrav ptica i vijuganje zmije na stazi što žuri nizbrdo. Biće srećan.


Slučaj (No)

 
Ljubazna psovka prođe kroz glavu
dok se pozdravljasmo sa letnjim cvrkutavcima
ožeženi svetlom svetog sunca
nemilosrdnog u darivanju
 
U prolazu prođosmo jedni pored drugih
u drugačijem telu
u nama drugačijima
kroz zube jedno ljubazno "zdravo"
decenijski (do)čekano
 
S.J.Čkojić 02.09.2022.

 

GRAD, KNJIŽEVNOST, VREME: VALJEVSKA ČITANKA 19,20. i 21.VEK, promocija knjige autora Ostoje Prodanovića ISTORIJA VALJEVSKE KNJIŽEVNOSTI 19 – 21.VEK.

Organizator: Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“
 
 
  



Avgustovske misli 2022.

2.
 
Haotika harmonije - Astral
 
(Slaganje misli u pesmu
Pesme služe radi pamćenja, a ne radi pesnika)
 
Ni ovaj put nije bio san - nikada nije
 
Vrte se slike izgubljeno-nađeno
Konac što visi vezan o drvo
Srastao od čekanja
Bez uputstva za upotrebu
 
Zlatno-plava boja, prepuštanje čulima
Za koje je fizika ništavna a vokabular siromašan
Ta srebrna nit te večito muči kao dogma
Kojoj se rado vraćaš
 
Krivica
 
Molitva u kutku osvojenog prostora
(svoja dva zida) za trajanje posle nestanka konca
ali ovog puta u nadi da je vezan za nebo
zlatno-plave ptice i planine
Nije bio san, nikada nije bio SAN
Kom se rado vraćaš
 
Snežana J. Čkojić

Avgustovske misli 2022.

 
1.
Umetnik nije onakav kakvim ga drugi vide
Umetnik je onakav kakvim ga svi vide
Svako za sebe iznova ga stvara
I otvara
 
Dolazimo na isto
(Kao po rođenju i umiranju
u stvaranju raznolikosti)
“Večno se kotrlja točak bića”
 
U težnji ka stvaranju ne-bića
 
Umetnik služi da naloži jutarnju vatru
Nečijeg hladnog doma
Često je razbukti
Tu Ignis Aeternus
Vrednu oka i varnice u njoj
 
Snežana J. Čkojić